Autor: Gerald Gartner
Riječ koja se najčešće javljala na početku ovog putovanja bila je: ZAPRAVO. Zapravo, želio sam da idem u Francusku početkom avgusta, na programu su bili „veliki” klasici, ali ogromne suše u Francuskoj ne samo da su isušile Ardeš, već je moje konačno odredište na obali Atlantika bukvalno pojeo plamen u požarima.
Ali to je, zapravo, bio početak putovanja „bez kajaka“, putovanja koje nikada ranije nisam doživjeo u svojih 20 godina veslanja. Prvi dio odmora proveo sam radeći kućne poslove, a zapravo, htjeo sam da idem na veslanje.
Austrija je suva, Soča ima protok od samo 7m³, Francuska takođe suva i pogorjela, i tada sam dobio ideju – pitam se kakav je vodostaj na Tari?
Pisao sam Mirku, šefu jednog od najstarijih rafting kampova na Tari.
„Nizak nivo vode, ali ok, možeš doći!“
Već iz prethodnih boravaka sam znao da su u kampu dostupni kajaci i vesla. O prevozu se takođe obično vodi računa, pa sam na brzinu provjerio letove između Beča i Sarajeva, rezervisao kartu za nevelike pare plus pristojnu doplatu za drugi prtljag i zapravo sletio u Sarajevo u srijedu, 3. avgusta, uveče.
Kao što mi je i obećano, već me je čekao vozač koji me je tokom noći odvezao u kamp na Tari (avion mi je sleteo u 23h, uostalom hoćeš da iskoristiš dan…). Kada sam stigao tamo, odmah sam dobio ključ od svoje sobe i proveo dugu i ugodnu noć.
U četvrtak ujutru, sačekao me je obilan doručak, puno espresa,plus pitanje: „Džeralde, želiš li poći sa nama na rijeku?“
U kampu sam odmah rentao WAKA OG, u savršeno dobrom stanju, (cijena je na kraju bila 150€ za 7 dana), zgrabio sam veslo i ubrzo nakon toga ušao u stari MB Vito koji nas je odvezao do polazišne tačke na bosanskoj strani.
Taru sam poznavao od maja/juna kada je još uvijek imala dosta vode, posebno početkom maja, i zanimalo me kako će biti kada je mali vodostaj. To je tehnički idealna voda klase 3, pogodna za igru i za vježbanje. U donjem dijelu otkrio sam neke beskrajne surfove, tako da nikada ne postane dosadn. Veoma velika industrija raftinga na ovoj rijeci zahtijeva malo navikavanja, svake sedmice dolaze hiljade gostiju na rijeku. Ipak, tok je veliki, dugačak i širok i ima dovoljno mjesta za sve. Uopšte, kao kajakaš, vi ste više kao „senzacija” i naišao sam na dobro razumijevanje.
Tako sam proveo četvrtak i petak na standardnoj ruti sa vremenom putovanja od oko 3.5h po danu, nakon čega sam dobio ideju i želju da veslam negdje gdje sam zaista sam.
Uskoro nastavak…